Za najpotpuniji doživljaj prirodnih lepota i bogatog kulturnog nasleđa Bačkog Monoštora, preporučujemo vam neki od naših mnogobrojnih programa, koje možete pogledati i rezervisati na linku:
U i kroz Bački Monoštor vode i tri međunarodne biciklističke rute: Euro Velo 6, Panonski put mira i Amazon of Europe bike trail:
http://www.amazon-of-europe.com/en/bike-trail/,
koje ljubiteljima ovih dvotočkaša predstavljaju jedinstvene prirodne lepote i bogato kulturno nasleđe našeg sela.
Kroz jedinstvenu sadašnjost Monoštora zaplovite čamcem dunavskim rukavcima i kanalima, u dubokoj tišini otkrivajući misteriju Bodroga, nekadašnjeg srednjovekovnog grada i tvrđave, koji je svojevremeno bio i sedište Bačko-bodroške županije, a danas predstavlja grad izgubljen na dnu reke Dunav. Biciklom možete iznova otkrivati sve upisane i neupisane staze nepregledne ravnice ili šume. I možda ćete baš tad naći vaše skriveno mesto za pecanje. U septembru slušajte ljubavni zov veličanstvenog ritskog jelena i ostanite za trenutak nemi pred ovim veličanstvenim životinjama, ili kroz dvogled uhvatite pogled crnoj rodi ili čaplji. I na kraju romantično putovanje završite vožnjom zapregama i fijakerom kroz selo i oranice, pa u topotu konjskih kopita otkrijte večitu melanholiju tihih ravničarskih večeri.
Uvod:
Bački Monoštor je okružen šumama UNESCO Rezervata Biosfere „Bačko Podunavlje“ i Specijalnog Rezervata Prirode „Gornje Podunavlje“, te rekom Dunav, njenim brojnim rukavcima, Velikim Bačkim Kanalom i Kanalom Dunav-Tisa-Dunav.
Iako je kroz istoriju Bački Monoštor menjao svoje ime, čak i lokaciju, pred razornom snagom Dunava, konačno se smestio na tridesetak kilometara od granica sa Hrvatskom i Mađarskom, 15 km od Sombora, 100 km od Novog Sada i 200 km od Beograda, u bačkoj ravnici i UNESCO Rezervatu Biosfere „Bačko Podunavlje“.
Jedna od ključnih karakteristika ovog sela je multikulturalnost i multietničnost, jer u njemu žive: Šokci, Srbi, Romi, Mađari, Nemci i svi su jednoglasni u tome da su pre svega Monoštorci. Ako ih pitate o njihovom selu dugo će vam pričati o nostalgičnoj prošlosti u koju će vas vratiti miris dunje sa ormara u starim kućama, vernim čuvarkama davnih vremena – vremena prela, divana, devojačkih pesama i šarenila narodnih nošnji.
„Zaustavite Dunav i kazaljke stare“: Specijalni Rezervat Prirode Gornje Podunavlje
Jedna od najvažnijih odlika Monoštora je vekovna povezanost njegovih stanovnika sa prirodom koja okružuje ovo selo. Dunav, kanali, dunavski rukavci, šume, močvare, vlažne livade, plitka jezera, slatine obiluju bogatstvom živog sveta. Nekada davno ovo područje bilo je carsko lovište na kojima su se odmarali i rekreirali austro-ugarski plemići, na ovim terenima redovno je jelene lovio drug Tito, a danas ga posećuju ljubitelji prirode i aktivnog odmora. Duga tradicija neraskidivih veza lokalnog stanovništva i prirode koja ga okružuje obezbedila mu je mesto u svetskoj prirodnoj baštini i zato danas sa ponosom nosi naziv Specijalni Rezervat Prirode „Gornje Podunavlje“, koji sa još nekoliko zaštićenih prirodinih dobara u Vojvodini, od juna 2017. godine čini najznačajniji deo UNESCO Rezervata Biosfere „Bačko Podunavlje“. Rezervat Biosfere „Bačko Podunavlje“ širi se kroz područja opština Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka zauzimajući površinu od 176.635 ha i predstavlja deo velike svetske mreže od ukupno 669 rezervata biosfere priznatih od strane UNESCA. Upis na Svetsku listu rezervata biosfere doprinosi kako boljem očuvanju velikog prirodnog bogatstva, tako i promociji održivih lokalnih zajednica u okviru Evropskog Amazona, kako još zovu ovaj prirodni biser.
Danas su za goste na raspolaganju šetnje šumom, vožnja biciklima, vožnja čamcima, vožnja brodićem, fijakerom ili konjskom zapregom, ekološke radionice, joga u šumi, te još mnoštvo rekreativnih i edukativnih aktivnosti u prirodi koje realizujemo u saradnji sa našim partnerima. Budući da je selo okruženo šumom i brojnim vikend naseljima, šetnih i biciklističkih ruta ne manjka, a preporučujemo i upoznavanje ostalih delova Gornjeg Podunavlja, poput Eko centra “Karapandža”.
Za smeštaj na raspolaganju su vam seoska turistička domaćinstva i vikendice.
„Čuvari tradicije“: stari zanati i rukotvorine
Šume i vode uslovile su način života i zanimanja stanovnika i stanovnica Monoštora, koji su oduvek živeli u skladu sa prirodom, koristeći njena blaga i izvore, ali sa stalnom etikom brige o stepenu eksploatacije i održivosti. Tako danas još uvek u Monoštoru postoje zanatlije koji se bave: izradom torbi „cekera“ od rogoza, asura i prostirki od rogoza, izradom drvenih klompi koje su bile svakidašnja obuća, pletenjem mreža i drugih ribarskih alata, izradom drvenih čamaca i vesala, izradom unikatnih delova nameštaja od drveta, lampi od prirodnih materijala, izradom duboreza, tkanjem krpara, prostirki, zavesa, torbi na starinskim razbojima, izradom šokačke nošnje, vezom, pletenjem, izradom štukatura i druge galanterije od trske, potkivanjem konja. Prolazeći kroz selo imate priliku da upoznajte i dva mlada brata koji od malena „nešto prave od drveta“, a danas izlažu svoje unikatne radove – nameštaj od prirodnih formi drveta pronađenih u prirodi, duboreze na kundacima i podloge za lovačke trofeje, dugmad od rogova jelena, lovačke kravate.
Sve ove zanatlije rado će vam otvoriti vrata svojih kuća i radionica i sa ponosom predstaviti svoja umeća sa ciljem očuvanja tradicionalnih veština.
„Al se nekad dobro jelo“: monoštorski gurmanski proizvodi
U Vojvodini se dobro jede, to je opšte gurmansko mesto. Ali Monoštorci i Monoštorke će vam sa ponosom reći da ćete baš kod njih probati najbolji na svetu riblji paprikaš, sa domaćim „rizancima“, najbolji kulen od jelenskog mesa, najbolju „domaću sardinu“ – mariniranu dimljenu deveriku, da se u ovom bačkom selu pravi najbolja mlevena začinska paprika, da ćete da neponovljivo uživate u ukusu domaće rakije uz koju se stvaraju najlepše nove priče i ponovo izgovaraju stare anegdote.
Nemojte propustiti da upoznate pčelarsku porodicu Periškić, koja se ovim poslom bavi već generacijama. Prilikom posete gostiju, bilo da su u pitanju deca ili odrasli, domaćini predstavalju način života pčela, upoznaju vas sa time kako nastaje med i ostali pčelinji proizvodi, a sigurno nećete ostati ravnodušni ni prema njihovoj medljanoj rakiji i medenjacima. Pored toga, u sklopu Pčelarske učionice, ovi domaćini će i najmlađim i najstarijim gostima približiti značaj pčele za ceo ekosistem, način života pčele, kao i rad Dečje pčelarske sekcije “Bodroška pčelica”.
„Na kraj sela kuća mala“: izvorne seoske kuće i restorani
Putovanje kroz prošlost završavamo na mestima koja je čuvaju od zaborava, izvornim seoskim kućama u kojima vreme sporo teče, a brzo oživljavaju stari način života i običaji iz davnina.
Najpoznatije u Monoštoru je tradicionalno domaćinstvo „Mali Bodrog“, u kome će vam njegova vlasnica Eržika rado pokazati svoju porodičnu kuću staru preko stotinu godina, još uvek pokrivenu trskom, sa zidovima od zemlje, ukrašenim molerajem, zemljanim podovima prekrivenim krparama, cvetnom baštom i dvorištem sa bunarom, kojim gospodari veliki orah. Ispod ovog oraha najbolje se degustiraju domaći specijaliteti, a za kraj probajte doboš tortu, gibanicu sa makom ili orasima, „zabunitu gibanicu“ ili pitu sa jabukama, zalivene domaćim vinom.
Još jedan beg od sadašnjosti u skrivena skloništa mira, netaknute prirode, mesta dobrog zalogaja, posebno za ljubitelje riblje čorbe i sveže pečene rečne ribe su čarde. Na ovim prostorima postoje već više od sto godina a Monoštor nam otkriva Čardu KOD ŠVABE, do koje se stiže dolmom ili kroz gustu šumu. Baš tu, na samoj obali rukavca Dunava pripremaju se riblji specijaliteti, u čemu možete i sami da učestvujete ili da se za vreme pripreme provozate čamcem.
Ako ste u Monoštoru nezaobilazna na mapi je „Romska duša“ u kojoj možete videti izgled tradicionalnih kuća ovdašnjih Roma i kako je u minijaturnom prostoru od devet kvadrata uspevala da se smesti velika porodica. Romske specijalitete na čelu sa „ciganskim pečenjem“ i „ciganskom pogačom“ moći ćete da probate u restoranu ovog tradicionalnog seoskog domaćinstva slušajući lokalne tamburaše.
U selu se nalaze restorani „Patak“ i „Kafe picerija T-Pikec Junior“, a ako poželite da istražite gurmansku mapu u blizini je i Bezdan, sa poznatim čardama „Pikec“, „Šebešfok“ i „Čardom na Dunavu“, kao i Ekološkom učionicom “Baračka”.
Jedno je sigurno u ovom selu se lepo jede, pije i veseli.

„Zamisli život u ritmu muzike za ples“: monoštorski festivali i manifestacije
Muzički festivali, kao i specifične tradicionalne manifestacije koje se tokom cele godine dešavaju u Monoštoru, ovo malo selo pozicionirali su u mesto velikih slavlja i uživanja, kako u kulturnim, tako i gastronomskim dešavanjima.
Bodrog fest se održava od 2005. godine, drugog vikenda avgusta i okupi veliki broj posetilaca i posetiteljki. Prvog dana manifestacije organizuje se takmičenje u pripremi ribljeg paprikaša, gde se takmiči preko 100 kuvara, a drugi dan obiluje mnoštvom sadržaja za sve uzraste i ukuse: ekološke i umetničke radionice i predstave za decu, fijakerijada, izložbe slika i fotografija, radionice i predstave za decu, nastupi folklornih grupa, nastupi horova u crkvi, prodajne izložbe ručnih radova, proizvoda starih zanata i domaćih proizvoda, koncerti tradicionalne muzike ovoga kraja, kao savremeni muzički sadržaji predviđeni za mlade. Na svakom koraku može se uživati u tradicionalnim monoštorskim gurmanlucima: riblji paprikaš, paprikaš od divljači, pečena riba, kobasice, kobasice od ribe, divljači.
Regeneracija Dunava je ekološko-muzički festival koji se organizuje od 2008. godine u Bačkom Monoštoru, povodom obeležavanja Svetskog Dana Dunava. Ovaj festival nastaje kroz razmenu ekoloških, edukativnih i umetničkih sadržaja. Tokom dva dana festivala u prirodi, gde posetioci mogu da kampuju u svojim šatorima, organizuju se ekološke radionice, izložbe slika, izložbe fotografija, radionice izrade skulptura od slame, kao i koncerti i nastupi rock, reggae i izvođača elektronske muzike. Leta 2018. godine po prvi put u okviru Eko muzičkog festivala Regeneracija Dunava organizovani su Letnji feministički susreti mladih seoskih žena.
Udruženje građana Bodrog već godinama unazad organizuje “Likovnu koloniju Dondo”, okupljajući slikare iz naše zemlje, kao i iz Republike Hrvatske i Republike Mađarske. Pored ekoloških aktivnosti udruženja, značajna je i angažovanost na oslikavanju nekoliko murala koji danas krase Bački Monoštor.
Pčelarsko društvo “Pčela” Bački Monoštor organizator je “Monoštoračkih dana pčelarstva”, edukativne manifestacije koja okuplja pčelare, svake godine u januaru mesecu. Društvo je takođe aktivno i u organizaciji “Monoštorskih sportskih igara pčelara, pecaroša i lovaca”. Društvo u saradnji sa školom, Mesnom zajednicom i UG Podunav realizuje i Dečju pčelarsku sekciju “Bodroška pčelica”.
Kulturno-umetničko društvo Hrvata “Bodrog” organizuje tokom godine brojne manifestacije i događaje. Među njima, najpoznatiji su “Festival marijanskog pučkog pivanja”, “Alasi i bećari”, “Divanim šokački”, godišnji koncert, Božićni koncert.
Sajam torti, kolača i poljoprivrednih proizvoda održava se krajem oktobra. Posetioci mogu da probaju vrhunske domaće poslastice, na čelu sa Doboš tortom sa 12 kora i brojnim ukusnim domaćim kolačima, a tu su i domaći kulen, kulen od divljači, mlevena paprika.
I na kraju putovanje kroz Monoštor završite na mestu sećanja i nostalgije, SFRJ rakijadi koja okuplja lokalne i gostujuće proizvođače rakije, uz intoniranje himne „Hej Sloveni“ i modu iz minulih vremena Jugoslavije.