Etno kuće

Naši krajevi su u vremenu pre stotinu i više godina bili poznati po upotrebi prirodnih materijala za izradu potrebnih predmeta koji su se koristili u svakidašnjem životu. Tako su i kuće u kojima se stanovalo bile izgrađene od onoga što je moglo da se nađe u okolini – drvo, zemlja, pleva, trska... I ostali objekti u domaćinstvu slično su izgledali, ulice su bile pune prašine i blata, kasnije je došla kaldrma, a nakon toga asfalt.


U Monoštoru još uvek postoje stare kuće od naboja – zvane „nabijače“ ili „trščare“, od kojih je većina u ruiniranom stanju, ukazujući na prolaznost svega. Ipak, sa ciljem da se sačuva kulturno nasleđe i predstavi generacijama koje dolaze, pojedini Monoštorci su stare kuće uredili i revitalizovali u tzv. etno-kuće, koje imaju vrednost i kao mini muzeji i kao turistički objekti.


Etno-kuća „Kuveljić“ je nastala uređivanjem stare tradicionalne ribarske monoštorske kuće, smeštene u ulici kraj starog dunavskog rukavca koja se opravdano zove Tesna ulica. Zadržani su stari zemljani zidovi, tišljeraj i tavanica sa gredama, zidovi su ukraseni molerajem sa valjkom. Unutrašnjost je opremljena starim nameštajem koji je godinama sakupljan, a bio je obavezan u starim monoštorskim kućama. Sve je ukrašeno i pokriveno čaršafima, stonjacima, ponjavama i ostalim tkaninama koje su proizvod ručnog rada starih vezilja, pletilja i tkalaca. Dvorište kuće je okrenuto ka Dunavcu i ostrvu „Lanciget“ koje je domaćin jelenima, divljim svinjama, kao i brojnim vrstama ptica. Na ovaj pejzaž divan pogled puca sa terase etno-kuće, a tu je i dečije igralište, čamac za vožnju i još mnoštvo sadržaja.


Život starih Monoštoraca koji su se pretežno bavili poljoprivredom verno je prikazan kroz Etno-kuću „Mali Bodrog“. Ova tzv. „paorska“ kuća ima veliko dvorište kojim dominira stari orah, čuvajući u svojoj senci bunar, bašticu sa muškatalama i lepim katama, u zadnjem dvorištu šeta živina, a taraba je drvena, sa malim vratima, kroz koja kada se prolazi, obavezno se saginje glava. Molovani zidovi kuće napravljeni su od naboja, zimi čuvaju toplotu, a leti dragocenu hladovinu. Krov je prekriven trskom koja se nabavlja sa obala obližnjih kanala i iz brojnih trstika Gornjeg Podunavlja.


Za kompletan dozivljaj ovog ambijenta, domaćini nude tradicionalne monoštorske pikanterije; riblji paprikaš, paprikaš od divljači, paprikaše od ostalih vrsta mesa, perkelt – riblji specijalitet od štuke i domaće slanine, kulen i kobasicu sa mesom divljači, domaće proizvode od voća i povrća, gibanicu sa makom i orasima, a uz to domaću rakiju i sokove koje sami pripremaju. Poseban specijalitet je marinirana dimljena deverika – domaća sardina, kao i liker od oraha sa različitim začinima.


U cilju ocuvanja tradicije, razvoja turizma, kao i spasavanja jos jedne stare monoštorske kuće od zuba vremena, Mesna Zajednica Bački Monoštor uz podršku Grada Sombora, Pokrajne i USAID-a, adaptirala je staru kuću u ulici Ive Lole Ribara u Turistički info-centar. Na ovaj način, gosti koji posete Bački Monoštor, mogu da pri samom dolasku vide kako je ranije izgledao život u selu, a u isto vreme dobiju i sve potrebne informacije o okolini, smeštaju, organizovanim izletima, zanatlijama, aktivnostima u prirodi... Info-centar ima veliko dvorište sa letnjikovcem, pomoćne objekte za domaće životinje, kućice za prezentaciju starih zanata, veliku baštu, pa time otvara mogućnost za pregršt dodatnih sadržaja za goste.